1. Što se to pojavljuje jednom u minuti, dvaput u momentu, ali nijednom u tisuću godina?

2. Što ima 4 prsta i palac, ali nije živo?

3. Koja je riječ u rječniku napisana pogrešno?

4. Mi povrijeđujuemo bez da se krećemo. Mi trujemo bez da dodirujemo. Mi nosimo istinu i laž. Ne sudi nam se po veličini. Što smo mi?

5. Daj mi hranu i ja ću živjeti. Daj mi vodu i ja ću umrijeti. Što sam ja?

6. Što to leti kad je rođeno, leži dok je živo, a kreće se kad je mrtvo?

7. Što je to što se smoči za vrijeme sušenja?

8. Ja sam uvijek tu, ali dosta daleko, negdje između zemlje ili mora i neba se nalazim, možeš se kretati prema meni, ali uvijek ti ostajem daleko.

9. Ja sam i majka i otac, ali nikad ne rađam. Rijetko sam miran, ali nikad ne lutam. Što sam ja?

10. Ja mogu živjeti samo kad postoji svjetlo, ali umirem kad me ono osvijetli. Što sam ja?

11. Svaku večer mi kažeš što da radim i svako jutro napravim to što si od mene tražio. Ali ipak me uvijek grdiš. Što sam ja?

Imam 43 godine i srce mi puca kada vidim da se komšinica koja ima samo 16 godina “prodaje”… za nekih 5-10 eura se daje kojekakvim klošarima, s sve da bi zaradila neki novac da prehrani sebe i svoje roditelje. Pa puta sam njenom ocu ponudio da radi u mojoj firmi, nadao sam se da će prihvatiti i da ću jadnu djevojčicu spasiti, ali nije želio da radi. Zbog toga sam na kraju odlučio i pozvao nju da se nađem, ponudio sam joj 200 eura mjesečno i da više ne radi to što je radila, naravno, osim sa momkom, a ona mi je jadnica rekla da to ne može da prihvati, jer je poštena i da ne želi novac koji nije zaradila.

Ubjeđivao sam je dugo, ali nije mijenjala mišljenje. Onda sam joj predložio da novac koji joj nudim zaradi od mene, da se daje meni i nikome više, pihvatila je… malo mi je neugodno kada to moram raditi sa njom, ali stvarno mi je draga i zbog nje se da tako kažem žrtvujem. Evo skoro 3 mjeseca se viđamo par puta sedmično i mogu vam reći da sam ponosan na sebe, jer sam je odvojio od uličnih klošara, matorih manijaka i drugih muškaraca.

Oprezan sa sa njom, sigurno je neću zaraziti, “napumpati” i učiniti nešto nažao, a sve to bi je čekalo da je nisam, slobodno ću reći, spasio. Obzirom da nakon što budemo zajedno često dugo i pričamo rekla mi je kako se popravila u školi…

Imala sam 24 godine kada sam se udala i u brak sam ušla potpuno nevina. Nikada ga nisam ni rukom pipnula. I moj momak, sada već godinama moj muž takođe nije bio neki ženskaroš. Maštala sam o toj prvoj bračnoj noći, o intimnim odnosima sa izabranom voljenom osobom, ali ta prva bračna noć je sve, samo ne kakom sam je zamišljala.

Moj muž nevin kao i ja, neiskusan, nespretan, satima je pokušavao da me probije. Prvo se tolko napaljivao da je završavao i prije nego počne, čim se dodije mog tijela, a kasnije nije moga nikako da probije opnicu. Kao da je proz zid pokušavao. Nakon bezbroj pokušaja predložio mi je da to uradi svojim kažiprstom, u početku sam se bunila i negodovala, ali kada sam vidjela da ne može na drugi način pristala sam.

Sada kada imam 45 godina nemate pojma koliko žalim za svim propuštenim, a naročito jer mi je nevinost, taj prvi ZLATNI ODNOS, odnos koji je po svemu poseban uzeo KAŽIPRST.

Sinoc dok sam se vracala sa posla u jednoj mracnoj ulici ispred mene se stvori covek u vidno pijanom stanju i uhvati me za ruku i kaze srce idemo kod mene na gajbu.Nisam verovala sta me je snaslo,ali posto sam trenirala jedan period krav magu setih se u tom trenutku sta ciniti.Kada me uhvatio za ruku

sacekala sam trenutak da se okrene prema meni i u tom trenutku sam ga iz sve snage opalila kolenom u jaja tako da je pao kao pokosen,a ja sam pocela bezati koliko me noge nose.

Jutros se u gradu tri metra ispred mene srušio neki čovjek.

Ja nazvao hitnu, reanimirao ga dok su ovi došli i otišao s njim u bolnicu.

Gledam dok su ga vozili, ne znam ga, ali na nekoga me podsjeća.

Tek kad su mu prozvali prezime, upalila mi se lampica.

Od svih ljudi na svijetu, ja sam život spasio njemu.

Dozvali ga doktori svijesti, kaže, hvala sine, nemam ja nikoga.

A ne zna da ima unuka i da mu je drugi na putu.

Ne zna da je ona mala djevojčica koju je tukao i na kraju izbacio s majkom na ulicu izrasla u prekrasnu ženu s najljepšim osmijehom.

I da već pet godina nosi moje, a ne njegovo prezime.

Toliko sam ga puta u bijesu prokleo zbog njezinih suza, strahova i nesigurnosti.

Sada ga samo žalim.

On nema ništa, ja imam sve.

Ja i muž smo se vjenčali prje nešto manje od pola godine, starija sam od njega 3 godine. Imam 28 godina, a on za svojih 25 je baš nezreo, a i mnogo sluša svoju mamu. Kada sam mu prije mjesec dana rekla da sam ostala trudna, umjesto da se raduje rekao je da je to nemoguće i da je uvijek koristio zaštitu, jer mu je mama rekla da mu je rano da postane tata.

Evo od tada kada god sam gola gleda mi u stomak, mjerka me i govori kako je svaki dan stomačić sve veći. Ubi me komentarima kako mu je njegova mama rekla da je nemoguće da već u trećem mjesecu bude toliki stomak kod trudnice. Ne znam šta da mislim, toliko je nezreo i toliko vjeruje svojoj mami da se bojim nedaj Bože ako se porodim prije vremena da mu ne napuni glavu glupostima da sam došla trudna.

Tek sada shvatam šta je to svekrva, veliko zlo ljudi moji, koje može zagorčai život bez ikakve potrebe. Moram ga nagovoriti da se preselimo u drugi grad, da živimo sretno samo ja i on, bez VANJSKIH uticaja.

Oženio sam vrlo pametno i zgodnu devojku. Prvo jutro smo svi zajedno trebali da doručkujemo, moji roditelji, moja ŽENA i ja. Onako sretan jer je konačno bila moja, jer mi nije dala prije braka ni da je pipnem, rekao sam joj pred mamom kako ima najljepšu guzu od svih cura na ovome svijetu. Na to što sam izjavio, prišla mi je i opalila takav šamar da

Nikada neću zaboraviti taj dan. Srela sam momka 4 meseca posle raskida i onesvestila sam se na sred ulice od osećaja njegove blizine. (Da ne pominjem koliko sam se tresla i kakav je to bio stres za mene).
Znam da zvuči jadno, a i meni je s obzirom da nisam bila toliko zaljubljena u njega.
Pretrčao je ulicu i nosio me do obližnje bolnice. Probudila sam se u hitnoj, niko nije bio tu. Kad su me pustili, čekao me je ispred i dao telefon da bih zvala svoje jer noćim “kod drugarice”…
Pokrio me je toplim ćebetom i legao obučen pored mene. Tako smo zaspali, ujutro ga nije bio tu. Posle ovoga se više nikad nismo videli.

Ja i brat već četri godine živimo sami, starci vani.

Prije dvije godine mu je dijagnosticirano da je šizofreničar i mene su pozvali na razgovor kad su saznali da živimo sami.

Imala sam 14 godina i slušala od doktora da ću 5 godina starijeg brata morat dovodit na inekcije,

brinut se da uzima tablete, da bi mogao imati napadaje, da će postajati sve gore ako mu ne pomognem.

Moji roditelji nisu reagirali na to, nisu tu bolest uopće shvatili ozbiljno.

On veći od mene pol metra i teži bar 60 kila znao me u bjesu i udariti, znalo je biti dana da sam ga morala nositi po stepenicama,

do kreveta, kad sam bila noćima budna bojeći se da će opet imali noćne more i pokušati se ubiti.

Već dvije godine tako idu i prolazim kroz to doslovno sama, ne idem u srednju nego brinem za njega.

I evo danas su mu makli dvoje tablete jer je ostvario velik napredak, nema više halucinacije, postaje svjesniji svega.

Tad prije dvije godine sam si rekla da moram postati osoba koju on treba i da ću mu pomoći..i jesam!

Nasilje u porodici u posljednjih nekoliko godina postalo je, nažalost, sve češća pojava u našoj zemlji. Iako se nekada na prste mogao nabrojati broj zlostavljanih žena koje su imale hrabrosti govoriti o svojim problemima, žrtve porodičnog nasilja danas nerijetko izlaze u javnost kako bi osvijestile one koji se nalaze u istoj ili sličnoj situaciji, uz poruku da o tome ne smiju šutjeti.

Svekrva i djever

 Upravo zbog toga osnivaju fondacije i razna udruženja. Jedna od žrtvi porodičnog nasilja je i 38-godišnja Sarajka A. M., koja je za “Dnevni avaz” ispričala svoju tešku životnu priču, iz koje je, na svu sreću, izašla kao pobjednica.
Iako se sa suprugom vjenčala iz ljubavi, samo tri mjeseca nakon sklapanja bračne zajednice, A. M. je suprug počeo fizički maltretirati.

– Jedne večeri sklonila sam peglu sa stola kako se djeca njegove sestre ne bi opekla. Suprug je, međutim, mislio da sam peglu otela od djece, nije shvatio da sam je maknula kako se neko ne bi opržio. Govorio mi je da mrzim tu djecu, da ih ne mogu gledati i tad me je prvi put istukao – kroz plač je započela svoju ispovijest A. M.

(Trpjela sam do krajnje granice)
Nasilje u porodici u posljednjih nekoliko godina postalo je, nažalost, sve češća pojava u našoj zemlji. Iako se nekada na prste mogao nabrojati broj zlostavljanih žena koje su imale hrabrosti govoriti o svojim problemima, žrtve porodičnog nasilja danas nerijetko izlaze u javnost kako bi osvijestile one koji se nalaze u istoj ili sličnoj situaciji, uz poruku da o tome ne smiju šutjeti.

Svekrva i djever

 Upravo zbog toga osnivaju fondacije i razna udruženja. Jedna od žrtvi porodičnog nasilja je i 38-godišnja Sarajka A. M., koja je za “Dnevni avaz” ispričala svoju tešku životnu priču, iz koje je, na svu sreću, izašla kao pobjednica.
Iako se sa suprugom vjenčala iz ljubavi, samo tri mjeseca nakon sklapanja bračne zajednice, A. M. je suprug počeo fizički maltretirati.

– Jedne večeri sklonila sam peglu sa stola kako se djeca njegove sestre ne bi opekla. Suprug je, međutim, mislio da sam peglu otela od djece, nije shvatio da sam je maknula kako se neko ne bi opržio. Govorio mi je da mrzim tu djecu, da ih ne mogu gledati i tad me je prvi put istukao – kroz plač je započela svoju ispovijest A. M.

Dešavalo se, nastavlja, da svaka dva-tri mjeseca od supruga prima udarce. Kako se njihov bračni život nastavio, A. M. je rodila i prvo muško dijete. Mislila je da će to promijeniti suprugovo ponašanje, ali zlostavljanje i maltretiranje se nastavilo…

– Kada je malom bilo pet godina, rodila sam djevojčicu, koja je nakon rođenja dugo bila pod nadzorom doktora. Mislila sam da će barem to smekšati mog supruga, ali nije. S vremenom, kako je kćerka rasla, uvidjela sam da će neke stvari i na njoj ispoljavati – govori A. M.



Iako, tvrdi Sarajka, njen suprug nije fizički maltretirao djecu, bio je privrženiji sinu nego kćerci. Više od sedam godina živjeli su u zajednici s njegovim roditeljima i bratom, koji su znali da njihovu snahu fizički maltretira, ali ništa nisu poduzimali da to promijene. Naprotiv…

– Jednog dana ispred bolnice moj djever je čak vidio kada me je suprug trudnu istukao i nije ni prstom maknuo. Pitala sam ga zašto nije nešto poduzeo kada je to vidio, a on je rekao da nije mogao da se miješa u naš život – prisjeća se A. M.

Iako je nekoliko puta pokušavala da ode od njega, pomisao na djecu uvijek ju je vraćala nazad. Suprug joj je govorio da može otići, ali joj nije dao da povede djecu.

– Pretposljednji put kada me je istukao, bila sam veoma bolesna i doktor mi je preporučio operaciju. Trebala sam ići u banju, a prije toga sam htjela kupiti stvari i zakazati termin, ali mi on nije dao auto. Istukao me je tada i razbio mi mobitel. Tada sam sinu rekla: “Ako se još jednom desi da me istuče, mama će otići.” Počeo je plakati i molio me da ga ne ostavljam – govori A. M.

Svakog dana se, i kada nije bilo problema, pitala i strahovala hoće li je te večeri suprug opet istući. – Često mi je govorio da je teško živjeti s glupom ženom i s vremenom sam i sama počela vjerovati u to. Kada sam ga pitala zašto me tuče, nikada nije htio pričati o tome, pravio se kao da je sve uredu. I kada je postojao neki problem, nije htio čuti moje mišljenje. Samo je on bio važan. Bila sam potpuno jadna i skrhana i bilo je teško glumiti pred ljudima da imam dobar život, jer sam materijalno imala sve. Trpjela sam do krajnje granice – govori A. M.

Ojačala sam Bolji dani za ovu hrabru Sarajku stigli su tek nakon 11 godina braka, kada je konačno skupila hrabrost da, po cijenu svega, napusti supruga i prekine nasilje. – Te večeri kad sam odlučila napustiti kuću, on je počeo plakati i moliti me da ostanem. Otišla sam u policijsku stanicu i podnijela krivičnu prijavu protiv njega. Socijalni radnik i policija dovezli su me u Sigurnu kuću i pitali da li želim da me smjeste tu s djecom. Objasnili su mi da je to kolektivni smještaj, da psotoje uvjeti za život, gdje ženi pružaju psihološku pomoć, pravnu, socijalnu i pristala sam. Moja djeca i ja smo tu već šest mjeseci – kazala je A. M.

Razlozi zbog kojih ju je muž tukao, govori, bili su stvar patrijarhalnog odgoja, u kojem se smatra da žena mora biti potčinjena muškarcu. – Uloga njegove majke bila je izuzetno dominantna, a njena riječ  neprikosnovena. Nikada se nije suprotstavljao članovima svoje porodice nego je svoje frustracije ispoljavao isključivo u odnosu prema meni, jer je tu dominirao. Kada smo se svađali, ja nikada nisam imala pravo da se svađam, samo sam morala šutjeti i kimati glavom. No, hvala Bogu i zaposlenicima Sigurne kuće, to je sada sve iza mene – govori A. M. te dodaje kako se ni u jednom trenutku nije pokajala što je napustila supruga. Kada je tek došla u Sigurnu kuću, bila je uznemirena, plačljiva i nemoćna da govori o svom problemu… – Teško mi je bilo i pomisliti na to, ali kako vrijeme prolazi, i ja sam ojačala. Sa punom psihološkom podrškom, vjerujem da ću biti još bolje. Ženama koje prolaze kroz sličnu situaciju, poručila bih da prekinu nasilje, jer postoji institucija koja im može pomoći – poručila je hrabra Sarajka.

SOS telefon
Prema riječima Mubere Hodžić-Lemeš, menadžerke Sigurne kuće, SOS telefon za prijave nasilja je besplatan i otvoren je 24 sata dnevno.

– Od 2004., od kada je otvoren SOS telefon, primili smo 9.487 poziva, više od 54 posto odnosi se direktno na prijavu nasilja u porodici. Dakle, dobro je da građanke znaju da postoji SOS telefon i mogućnost da u roku od 24 sata dobiju adekvatnu informaciju o mogućnosti zaštite i aktuelnim zakonima – kazala je Hodžić-Lemeš.

Ulični performans u Sarajevu
Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama obilježen je 25. novembra. Tim povodom, Fondacija CURE je ispred Katedrale Srca Isusova u Sarajevu uličnim performansom “Klub anonimnih – ljubomora nije ljubav” obilježila početak globalne kampanje “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama”.

Izvor:(ispovijesti.ba)

Kad sam imala 16 godina zaljubila sam se u momka koji je imao 18.Ljubav je bila obostrana,pa smo za kratko vrijeme počeli hodati.Nakon mjesec dana počeo me je nagovarati da spavam sa njim.Ja sam odavno bila odlučila da neću da spavam sa nekim prije 18,a i bila sam jako tvrdoglava tako da je on poslije par dana odustao od toga. Prošle su i dvije godine otkako smo zajedno,došao je i moj 18. rođendan.Sama sebi sam obećala da ću uskoro da spavam s njim.Jedno mjesec dana poslije mog 18. rođendana moji roditelji su otputovali za vikend.Ja sam bila jedino dijete,pa sam cijeli vikend imala kuću samo za sebe.

Pozvala sam svog momka,sve uredila da bude romantičniji ugođaj i na kraju našla najsexy donji veš koji sam imala.Ubrzo je on došao,potrgao mi veš i ukratko spavali smo zajedno,nakon čega sam ja zaspala.Ujutru kad sam se probudila njega nije bilo u krevetu,a na jastuku pored bila je poruka:”Više mi se ne javljaj i ne traži me.Ja sam dobio ono što sam htio i gotovo je među nama.” Kad sam pročitala poruku nisam mogla da izdržim da ne zaplačem.Nisam mogla da vjerujem da je 2 godine bio sa mnom samo da bi spavao sa mnom.Od tad je prošlo 2 mjeseca i viđam ga stalno,neće ni da pozdravi kao da one dve godine nisu ni postojale.Svake sedmice ga vidim sa drugom curom koju iskorištava kao što je i mene.Nadam se da će mu se sve to jednom vratiti.

Izvor: (ispovijesti.ba)

Pop zvijezda Keli Klarkson prije 10 godina osvojila je dva Gremija. I dok je cijeli svijet slavio i bio srećan zbog prve pobjednice “Američkog idola“, pjevačica je taj dan bila očajna i skrhana bolom. Naime, baš na dan kada se spremala za dodjelu, Keli je stigao poziv iz jedne ordinacije iz koje su joj rekli da ima rak.

Cijeli dan sam plakala, četiri puta su morali ponovno da me šminkaju. Razmišljala sam kako sam mlada i da je nemoguće da mi se to događa. Paničarila sam cijeli dan. Kada sam osvojila Gremije pomislila sam da mi je Bog dao posljednju priliku za nešto lijepo prije nego što mi se dogodi nešto užasno – rekla je Keli koja je tada imala 24 godine.
Te večeri je osvojila dva Gremija i održala emotivan govor koji je rasplakao sve u sali, a niko nije ni pretpostavio da je ona utučena zbog bolesti koja joj je dijagnostifikovana.
Međutim, narednog dana se desilo nešto neočekivano. Klarksonovoj su javili da ipak nema rak.
– Pogriješili su i zamijenili rezultate. Samo sam stajala tamo i mislila kako su mi uništili nešto što je mogla da bude najljepša noć u mom životu, nešto o čemu sam maštala kao dijete – rekla je pjevačica.
Izvor: (Alo.rs)

Nakon što je otkriven šokantni slučaj zlostavljanja 12-godišnjaka u gračaničkom naselju Dudić, koji je godinama bio žrtva torture svog oca Samira Smajića, ekipa Dnevnog avaza uspjela je pronaći njegovu majku Enesu Bešić, koja nam je otkrila da sina nije vidjela 10 godina.

Ona se, nakon razvoda od Samira, ponovo udala u Klokotnici u Doboj-Istoku, a s drugim suprugom ima dvije djevojčice. Prema njenom kazivanju, nije viđala sina jer joj to njen bivši suprug, koji je nasilan, nije dozvoljavao. Kaže da je pokušavala, ali on bi ju svaki put otjerao te ju je gađao kamenicama. Brak sa Smajićem naša sagovornica opisala je kao trogodišnji pakao. Zbog stalnog zlostavljanja, ona je napustila bračnu zajednicu.

Tortura u braku

– Radila sam što mi je govorio. S njim sam često nosila drva i ugalj, a on bi navečer od mene oteo novac i kupio bi alkohol. U kasnim satima došao bi kući pijan, istukao bi me i polupao prozore, suđe, namještaj… Moj svekar, koji mi je krišom znao dati koju marku, govorio mi je: “Snaho, spašavaj se, idi odavde.“ Jednom me odbranio djever Amir. I on je morao otići iz te kuće. Moja zaova Samira i danas mi govori: “Sve ću ti, Enesa, posvjedočiti, sve sam vidjela“ – jecajući nam je ispričala Enesa.

Ona i danas strahuje od Smajića te nikad sama ne dolazi u Gračanicu, a po dokumente koji su joj ostali u njegovoj kući jedne prilike je morala otići u pratnji policijske patrole.

Veliki strah

– Jedva čekam da se dijete izvuče iz tog pakla i da se smjesti tamo gdje će živjeti normalan život, da ga mogu posjetiti i s njim biti cijeli dan. Moj sadašnji suprug kaže da ga dovedem sebi, ali bojim se. Ne znam u kakvom je psihičkom stanju dijete koje je živjelo takav život. Čula sam da ga tjera da prosi, pa navečer uzme pare i pije. Shvatam mještane u Dudiću, znam šta im je radio Samir. Oni su dobri ljudi, i meni su pomagali dok sam bila u toj kući – priča nam Enesa.

Zahvaljujući mještanima u Dudiću, koji su pokrenuli peticiju za spašavanje dječaka, otkriven je ovaj slučaj. Centar za socijalni rad utvrdio je da je dijete zapušteno i to je glavni razlog što će Samiru biti oduzeto. Dječaku je određen novi staratelj.

Sudska odluka

Prvo izvršenje sudskog rješenja, oduzimanje djeteta i smještaj u ustanovu 19. januara, bilo je neuspješno jer je nasilni Samir sakrio 12-godišnjaka od socijalnih radnika i policije. Mještani svakim danom iščekuju drugo izvršenje sudske odluke.
– Nama dijete nije krivo, nama probleme pravi Samir Smajić, alkoholičar kojem je policija dolazila tridesetak put. On je na sudu zbog kršenja javnog reda i mira osuđivan desetak puta. Pravi nam pakao, a i svome djetetu, zlostavljajući ga na sve načine. Od nadležnih tražimo da i njega smjeste u odgovarajuću ustanovu – kaže Osman Salkić.
Izvor: (avaz.ba)

Razlog zasto se nisam ozenio: Samo zbog toga što sam za Novu godinu morao da radim pa je moja verenica trebala da dočeka Novu godinu kod roditelja, verenici sam hteo da poklonim rukavice, koje bih joj poslao zajedno sa pismom. Međutim, u prodavnici sam sreo koleginicu sa faksa koja je kupovala gaćice. Nespretna prodavačica je zamenila pakete, tako da je koleginica uzela rukavice, a ja sam verenici poslao gaćice.

Sad zamislite moju verenicu kako pod novogodišnjom jelkom, dok otvara poklon, čita moje pismo! Evo sadržaja pisma: Dugo sam razmišljao kako da te razveselim i dokažem ti svoju ljubav. Zadnji put sam konačno primetio šta ti nedostaje, pa ti to šaljem u paketu. Želim ti da u njima provedeš ugodne trenutke. Želeo sam da ti kupim vunene, ali u njima bi se znojila, što sam zapazio kod koleginice i prodavačice. Probao sam ih i na jednoj i na drugoj, pa sam ih jedva skinuo. Ali, ubrzo će proleće, a ti ih onda, koliko mi je poznato, ne nosiš.

Hteo sam da ti kupim kožne sa narodnim vezom, ali sam se u poslednji čas setio da u njima ne bi mogao da opipam ono zbog čega želim da te zaprosim. Kupio sam namerno ove koje se lako skidaju, ako se žuri tebi i drugima. Ne zaboravi da ih poneseš kada ideš u fino društvo. Neće dugo biti čiste jer ljudi imaju prljave ruke, a ti s mnogima kontaktiraš. Ako želiš da ih očistiš, idi do mog prijatelja, znaš onog o kojem sam ti već pričao, jer je on iskusan sa tim stvarima.”

Izvor: (ispovijesti.ba)

Muž je prije mene bio u kratkoj vezi. Njegova mama je toliko zavoljela tu curu, da ju još uvijek zove snajka iako smo nas dvoje već 4 godine u braku. Rekao joj je da prestane to raditi, ne smeta nam da su njih dvije dobre, ali nije ok da je preda mnom zove tako. Ali ona ne odustaje. Na svoj rođendan je naravno pozvala i nju i napravila raspored sjedenja za stolom, i baš stavi muža i nju jedno pored drugog, a mene s preke strane. Osjećala sam se kao da sam u nekom filmu, ne mogu vjerovati da ona pokušava njih dvoje opet spojiti. Mislin da su obje za psihijatriju, ja na mjestu te ženske ne bih pristala na takve spačke. Da im je išlo u vezi, ne bi prekinuli.

IZVOR:ispovesti.com

Godinama smo pokušavali da napravimo bebu, ali na žalost svaki put bezuspješno. Na kraju smo otišli kod doktora na pregled, gdje je doktor meni lično saopštio da je moja supruga sterilna i da nema nikakvih šansi da ikada zatrudni. U braku smo tada bili 7 godina i znao sam da bi je to slomilo, te sam doktora zamolio da joj ništa ne govori i odlučim da joj kažem da je do mene, da sam ja sterilan. Taj plači tugu nikada neću zaboraviti. Nakon par mjeseci sam joj ponudio da usvojimo bebu,

na šta mi je ona negativno odgovorila, govoreći kako ne želi tuđu djecu da odgaja. Samo 5 mjeseci kasnije sopštila mi je da se želi razvesti od mene i da želi da se ostvari kao majka sa nekim ko MOŽE da joj to omogući. Plakao sam u sebi, ali joj nisam ništa govorio. Danas 10-ak godina nakon toga, ja sam sretan otac troje djece, dok je ona ZBOG ONOGA ZBOG ČEGA JE MENE OSTAVILA VEĆ DVA PUTA OSTAVLJANA. Često mi šalje poruke kako sam ja krivac za njenu nesreću, patnju i bol koju proživljava. NE OSJEĆAM SE TAKO, iako mi je žao, jer to što sam osjećao prema njoj nikada se ne može izbrisati, ali bio sam spreman da se žrtvujem zbog nje i sama si je kriva.

Izvor: Ispovesti.com

Imam 26 god. mati me naterala da se udam za komšiju koji ima 800 evra penziju sa namerom da ću je naslediti kad umre. Planirano sam ostala trudna sa njim kako bi me više cenio i poštova plašim se da će dete roditi nesposobno kad pogledam njega. Nisam sponzoruša samo gledam da mi život bude lepši.

Muvanje na proslavama: -gledam ja njega, gleda on mene i gledamo se. – pođem da izađem i očekujem da on pođe za mnom – pitam: ‘je l’ me gledao? Kad me zadnji put gledao?’ I na kraju odeš kući bez ijedne progovorene reči i ne znajući ništa o njemu. A zašto? Zato što niko ne želi da priđe prvi. To je naša greška.

Znate što? Možda sam još jako mlada, imam tek 16 godina, ali volim ga. Boli me jako što više nismo zajedno, a znam da i on voli mene, jednostavno neke prepreke u životu ne dopuštaju to… Proživjeli smo svašta zajedno i tek sada shvaćam kako je kada nemaš više ono što ti je neko vrijeme značilo sve… Znam,proći će… Ali tako boli.

Pre neki dan, bivši dečko se oženio, a za sve sam to saznala tako što je sve slike i snimke postavljao na fb.
I tako na jednom od snimaka vidim, kao svako žensko što voli sve da sazna kad su takve stvari u pitanju, vidim, da na mestu gde smo se mi prvi put poljubili,on sad zaprosio devojku…

Devojka i ja smo se zabavljali još u srednjoj… Bili smo godinu dana u vezi i ona je igrom slučaja ostala trudna. Ja sam bio besan, za mene je to bilo nešto najgore tada… Ona je bila druga godina, a ja četvrta. Niko nikad nije saznao za naš problem.

Sami smo na odmorima rešavali i ja sam doneo odluku i naterao je da abortira. Ona mi je sa suzama u očima rekla… “Da li znaš da ako abortiram, možda više nikad neću ostati trudna?”
Ja sam joj rekao da ne brine i da će imati dece. Posle dva dana sam je odveo kod lekara i ona je abortirala… Posle samo dva meseca smo raskinuli, jer se ona povukla u sebe, posvetila se školi, a ja ludovao sa društvom i zezao se…

Nismo se više ni viđali toliko po školi, kada bi se sreli samo bi klimnuli glavom u znak pozdrava. Završio sam školu i otišao na fakultet i više ništa nisam čuo o njoj. Danas sam je video posle 5 godina, ja sam šetao trgom sa ženom i dva deteta, a ona je sa svojim mužem šetala pod ruku… Drug mi je rekao da ne može ostati trudna. Žao mi je.

15.000 eura sam platio da mi ženu zaposle u poreznu inspekciju, ali to što sam uradio me mnogo više koštalo. Bili smo u braku skoro 6 godina i moja žena je bila jako nesretna jer je završila ekonomski fakultet, a nije mogla da dobije posao.
Realno joj posao nije ni trebao, jer sam iz jako bogate porodice. Naravno ništa joj nisam rekao, mislila je da je sasvim legalno dobila posao, a onda je nakon samo dva dana bukvalno nestala, nije se vratila sa posla. Kada sam je pozvao na mobitel, rekla je da se u moju kuću neće ni vraćati, jer joj nisam pružio ono što je očekivala od mene u braku. Kako mi je rekla,
TREBALA JOJ JE SAMO FiNANSIJSKA SIGURNOST, ono da radi, da ima svoj novac I sada kada je to napokon dobila odlučila je da se razvede od mene. NEMATE POJMA kAKO SAM IZNENAĐEN I ŠOKIRAN, ne znam kako da se postavim u cijeloj ovoj situaciji, mislim neke “zle” misli mi se motaju po glavi, ali opet ne znam kako je najbolje da joj se osvetim.

Oženio sam vrlo pametno i zgodnu devojku. Prvo jutro smo svi zajedno trebali da doručkujemo, moji roditelji, moja ŽENA i ja. Onako sretan jer je konačno bila moja, jer mi
nije dala prije braka ni da je pipnem, rekao sam joj pred mamom kako ima najljepšu guzu od svih cura na ovome svijetu. Na to što sam izjavio, prišla mi je i opalila takav šamar da
mi je suza krenula niz lice. Moja mama šokirana priđe joj i na moje još veće iznenađenje reče joj SNAJO TREBALA SI GA I SA DRUGE STRANE, BAŠ JE BEZOBRAZAN. Nije joj trebalo dvaputa reći ipukao je i drugi šamar. Kako sam ih obje tada izgrlio, Bože, dvije žene koje volim naj više na svijetu.

IZVOR:komicnistatusi.rs

Jedno veče, legla sam spavat i u po noći me probudio čudan bol trgnuvši se iz sna krenula sam ustati ali nisam osjetila noge.U tom trenutku sam mislila da sanjam i uštinula se za nogu al opet ništa nisam osjetila, počela sam vrištati i roditelji su došli i odnijeli me na hitnu.
Dugo vremena nisu znali šta mi je te me nisu mogli niti lječiti. Nakon skoro mjesec dana provedenih u lječnici bezveze, uspostavili su bolest mišića. Mene je obuzeo tako čudan osjećaj, bila sam vezana za kolica. Ništa i nitko sam bila, bespomoćna. Dobila sam snažnu volju i tražila da me svaki dan vode na terapije i da pokušavam, iako je bilo bezuspješno nastavljala sam. Svi su se iznenadjivali, i svi su bili sigurni da neću uspjeti jer su lječnici tako rekli.

Prošlo je vremena dosta, a ja i dalje nisam odustajala i trudila se , jedno jutro došli su kao i uvijek RADI REDA da me obidju lječnici te sam osjetila ubod igle u nogu, od tad sam najsrećnija osoba na svijetu. I danas idem na kontoliranje ali sve je uredu. ŽIVOT JE JEDAN!

Deco, znam ja da se sada brzo živi i da ste svi vi obrazovane, pametne,

ali shvatite da niko ne može biti istinski srećan ako nema pravu ljubav i skladnu porodicu.

Kad smo se vaš deka i ja upoznali on je bio takav džentlmen, kupovao mi je cveće,

na korzou me stalno pogledavao, otvarao mi vrata, govorio mi da sam najlepša,

evo sada, nakon 55 godina braka, kad imamo sve vas (decu i unuke),

kada smo postigli zajedno sve ovo, kad smo zašli u starije doba života, svakog jutra mi kuva kafu i budi rečima

,,dobro jutro lepotice”, ljubi mi ruku, otvara vrata…

Znajte da nema veće sreće od ljubavi i poštovanja, a sve ostalo je prolazno.

Voli vas i ljubi baka!

– Ovo je meni i sestri bliznakinji napisala baka za 26. rođendan, rasplakala sam se. 😀

Druga godina sam na specijalizaciji neurologije. Godine i godine učenja, truda i odricanja da bih bila gdje jesam. Danas sam asistirala na jednoj baš teškoj operaciji gdje je vršeno uklanjanje tumora na mozgu.

Neviđen adrenalin, milimetri odlučuju o životu i smrti. Operacija je nakon skoro 5 sati završena, a pacijent je van životne opasnosti i polako se oporavlja. Nakon te operacije ja sam toliko sretna iako sam više gledala nego što sam nešto uradila, ali svaki dan se bliži ono za šta živim a to je da ja spašavam ljudske živote, svojim rukama sa svojih 10 prstiju.

Mogu samo zamisliti koja je to sreća, kada se sada ovako osjećam. IMALI IŠTA LJEPŠE NEGO NEKOME SAČUVATI ŽIVOT, SPASITI GA I USREĆITI CIJELU PORODICE???

Godinama smo pokušavali da napravimo bebu, ali na žalost svaki put bezuspješno. Na kraju smo otišli kod doktora na pregled, gdje je doktor meni lično saopštio da je moja supruga sterilna i da nema nikakvih šansi da ikada zatrudni. U braku smo tada bili 7 godina i znao sam da bi je to slomilo, te sam doktora zamolio da joj ništa ne govori i odlučim da joj kažem da je do mene, da sam ja sterilan. Taj plači tugu nikada neću zaboraviti. Nakon par mjeseci sam joj ponudio da usvojimo bebu,

na šta mi je ona negativno odgovorila, govoreći kako ne želi tuđu djecu da odgaja. Samo 5 mjeseci kasnije sopštila mi je da se želi razvesti od mene i da želi da se ostvari kao majka sa nekim ko MOŽE da joj to omogući. Plakao sam u sebi, ali joj nisam ništa govorio. Danas 10-ak godina nakon toga, ja sam sretan otac troje djece, dok je ona ZBOG ONOGA ZBOG ČEGA JE MENE OSTAVILA VEĆ DVA PUTA OSTAVLJANA. Često mi šalje poruke kako sam ja krivac za njenu nesreću, patnju i bol koju proživljava. NE OSJEĆAM SE TAKO, iako mi je žao, jer to što sam osjećao prema njoj nikada se ne može izbrisati, ali bio sam spreman da se žrtvujem zbog nje i sama si je kriva.

Izvor: Ispovesti.com

Čekam na kasi u mega marketu u Čačku i u jednom trenutku na kasu pored dolazi devojka, oko 24, 25 godina i obrati se kasirki rečima: “Molim vas, vidite li tamo među

rafovima onu staru baku sa unukom? E, evo vama 10 000 dinara i molim vas pratite na koju će kasu doći i recite joj da je neki jubilarni kupac i da je dobila nagradnu kupovinu u vrednosti od 10 000 dinara. Hoćete li?” Kasirka je pita: “Naravno da hoću, jel treba da

kažem da je od vas, poznajete li je?” A devojka reče da je prvi put vidi, ali je u prolazu čula da nema novca da unuku kupi čokoladu, već da su došli samo po hleb i paštetu… Malo je reći koliko sam oduševljen ovim potezom i čim budem u prilici, učiniću isto ovo…

izvor: komicnistatusi.rs

Mirko, bio u Novom Sadu sajam onih muskih stvari pa Mira zapela da ide da vidi. I pusti je Mirko. Vraca se Mira puna utisaka, prica sta je sve videla, velike, male, krive, prave, tanke, debele, svakojake…Pita Mirko: Miro, Boga ti, je l’ bio neki k’o moj?

– Ta bilo je Mirko, kako nije, isti k’o tvoj, po deset komada na privesku za kljuceve…Cuti Mirko, ne progovara, al’ dodje vreme da bude i sajam onih zenskih stvari. Nema druge, ide i on da vidi. Vraca se, prica sta je vid’o: male, velike, cosave, cupave, ‘vake, ‘nake, svakojake…Pita Mira: Boga ti Mirko, je l’ bila neka k’o ova moja?
– Kako ne bi bila, Miro – ta u njoj se bas i sajam odrzav’o…

Izvor: (ispovesti.com)

Fatooo… dolazi brzo… oće mi se!
Fata: Sačekaj Mujo da namirim živinu.
Mujo: manjivaj živinu, odmah da si došla da te gu*im.
Fata: Ma sad ću, nisam ni jaja pokupila.
Mujo: Man se jaja, dolazi dok me nije prošla volja za gu*enje.
Fata ulazi u sobu pa će na njega: joj Mujo kako ćemo, pa znaš šta ti je rekao doktor… bolestan si…

Mujo: Ma mani ti doktora nego se skidaj gaće i daj gu*ice.
Fata: joj, Mujo ma znaš da se ne smeš zamarati…
Mujo: ma ja ću ležati, a ti ćeš ovaj put biti gore.
Šta će Fata nego se popne na Muju pa poče polako da skakuće, al’ posle nekog vremena se zanese, pa sve brže i brže, pa poče da ciči i vrišti……kad ti joj Mujo opali šamarčinu, onako baš ljutito, ako komšiluk i nije čuo krevet i Fatu, šamar sigurno jeste.
Fata: ijuu Mujo, pa šta bi!? Kad će ti Mujo na nju: Ma kako šta mi bi, zar se tako je*e bolestan čovek?!?

Izvor: (vicevi.rs)

Nedavno sam uhvatila dečka kako se dopisuje sa bivšom, brisao je poruke, ja sam sasvim slučajno ušla u galeriju i našla njenu neku sliku, kada sam mu pokazala on se izgubio, pisala sam s njom i poslala mi je ceo čet, nije tu bilo ničega posebno, ali ljudi moji koliko god da ga voliim izgubila sam poverenje u njega, i mnogo sam opsednuta ne prođe dan da ne pomislim na to, ne znam šta da radim.
IZVOR:ispovesti.com

Sramota me da odem u apoteku da kupim određene stvari, pošto mi se jednom apotekarka smejala kad sam na njeno pitanje za koga je lek protiv proliva odgovorila da je za mene. Neki dan, šta ću, moram, odlazim do druge apoteke da uzmem lek protiv glista. Jedva sam skupila hrabrosti da odem i tamo me pitaju da li mi to za mačku treba. Ne, nego za mene… Pa ljudi moji, postoji li neki kodeks ponašanja…ili sam ja stvarno baksuz.
IZVOR:ispovesti.com

Bavim se alpinizmom i visokogorstvom, imam 30 godina dobar posao pa sam imao mogućnost da se popnem na sve više vrhove Evrope i Afrike i da odem na većinu penjališta u ex Yu i šire. Moji nikada nisu bili oduševljeni, ali su nekako podnosili to. Sada planiram da idem i popnem se na jedan vrh Himalaja od preko 8000 metara. Oduševljen sam, svaki dan kad god imam vremena mislim o tome, kao malo dete sam. Ali, od kad sam to rekao mojima, mama čim me vidi plače i priča kako ću umreti tamo…i užasno mi je teško da izdržim tu presiju 🙁 Kad bi roditelji samo mogli da shvatite da ne treba da kroje život deci, već da ih pustite žive svoj život!
IZVOR:ispovesti.com

Već 3 godine nemam devojku. Poslednja devojka sa kojom sam bio je bila 3 lige iznad moje (usput i najduhovitija i najfinija devojka ikada) i ja sam bio prezadovoljan svojim životom, dok jednom prilikom njen dosadni prilepak od drugarice tokom rasprave nije bacila opasku na moju “muškost”. Od tog trenutka ja ne mogu da se povratim. Devojka me je posle par dana ostavila. Pokušavao sam sa drugim devojkama, prilazio, pričao sa njima, ali kada bi došlo vreme da se sve svede na ono što svi mislite uplašim se i povučem se. Strašno mi je teško kada vidim da se nekoj devojci sviđam a ne smem ništa da uradim. Upao sam u blaži oblik depresije i ne znam kako da se izvučem, evo već 3 godine.
IZVOR:ispovesti.com

Posao mi je takav da putujem često avionom i imam raznorazne letove. Najviše ne volim kad treba da idem kući i dođem na taj let za Beograd, iz Švajcarske, Nemačke itd. i tu bude naravno većina naših ljudi, koji ne znaju nimalo da se ponašaju.. Nemaju poštovanja prema drugim ljudima, a kamoli stvarima. Deru se, bacaju stvari na pod, guraju se, a meni dođe da zaplačem što nisam rođen u nekoj zemlji gde su ljudi iole civilizovaniji.

IZVOR:ispovesti.com

U mojoj zgradi živi 50-ogodisnja žena koje je imala i još uvek ima težak život. Naime, kao mala ostala je bez majke, muž joj je umro pre 20 godina, a ona ima karcinom koji je zahvatio veći broj organa. Bez obzira na sve, ta žena je uvek nasmejana, vesela, pozitivna, izuzetno prijatna i draga. Obožavam da je sretnem na stepenicama samo da mi se nasmeje i poželi prijatan dan. Neko ko je ne poznaje rekao bi da ona ima savršen život i da joj je sve potaman. Divim se takvim optimistima kao što je ona. A ja evo danima plačem što ne mogu da položim ispit na fakultetu, za koji nisam pošteno ni zagrejala stolicu. Eh, da mi je malo njene volje i snage.

izvor:ispovesti.com

Moj drug(40) oženio devojku(32) koja ima dete iz prvog braka(6) i doveo ih kod sebe u inostranstvo. Posle godinu ipo dana zajedničkog života nju i dete po sudskoj poternici izruče natrag jer ona nije obavestila bivšeg muža o preseljenju deteta a bivši je imao pravo da viđa dete jednom sedmično. Za to vreme dok su živeli zajedno moj drug nije smeo da pisne ni da izađe iz stana osim na posao. Nisam mogao da ga prepoznam. Kuća poso -Poso kuća. Njen otac i majka su za tih godinu ipo dana dolazili tri puta i bili po dva meseca u jednosobnom stanu. A ona se nervirala zbog poternice i jela, jela, gojila se. Epilog: Ona čeka da sud odluči kada će moći da joj se vrati pasoš, zove ga po 5 puta dnevno histeriše pravi mu ljubomorne scene gde je bio šta radi… a mladoženja se čudi svojoj gluposti šta je napravio i kako da se izvadi. Oboje su pojeli ***** Samo ne znam ko je veće. On što je mislio da se sredi ili ona što je mislila da on ima pare!!!
IZVOR:ispovesti.com

Da mi je neko rekao da će mi u životu najviše nedostajati muškarac s kojim sam pričala preko interneta maksimalno mjesec dana, rekla bih mu da je lud. A evo nismo se čuli pet ili šest mjeseci, ja mislim na njega po cijeli dan. Voljela bih kad bi vidio ovo, prepoznao nas, pa se javio. Jer od njega zavisi sve, on je taj koji se rijetko javljao prvi, a onda i prestao. A ja sam stručnjak u tome da budem namćor pa ga otjeram uvijek. Nedostajes mi, priznajem anonimno jer znaš da ne smijem drugačije.
IZVOR:ispovesti.com

Skoro svakog dana sam igrao kladionicu. To nije bilo ništa strašno, samo po 2, 3, maksimalno 4 eura. Vodio sam se time, da i ako izgubim ta 2-3e, neće mi biti krivo i da mi i onako ništa ne znače. Prošle godine, tačno u ovo doba odlučim da više ne igram i da, ono što sam davao za tikete, počnem da ostavljam u kasicu. Danas, tačno posle godinu dana, otvorim kasicu i šokiram se. Unutra je bilo tačno 1024 eura. Skoro pa četiri moje plate, a još nisam ostavljao svakog dana. Kladionicu sam igrao duži niz godina. Pitam se, šta sam mogao sve da imam, da možda nisam igrao nikada.

IZVOR:ispovesti.com

Dobro građeno telo je prokletstvo! To mogu potvrditi iz ličnog primera jer si magnet za žene na prvu loptu. Međutim kada one skontaju da ti nisi tako zabavan kao tvoje telo tj da jedeš u grame da ti vaga stoji pored šporeta a jelovnik na frižideru, da svaki dan radiš 1 do 2 treninga one se smore. Evo već xy devojka smuvamo se na keca u klubu odma se*s, nakon nedelju dana se rastanemo jer sam joj dosadan tj moj način života. Jedna mi je to i rekla da joj je to bila životna želja. Osećam se baš loše kao neka kvalitetna igračka za kojom svi žude ali kad je dobiju shvate da baš i nije to to.
IZVOR:ispovesti.com

Sjećam se Božića prije 17 godina. Željela sam igru Twister. Međutim, u to vrijeme majka nije imala novaca te sam kao poklon dobila mali adresar. Počela sam plakati jer sam bila tužna, ali me majka tješila i ljubila govoreći da ne plačem jer će mi narasti temperatura. Danas, s 21 godinu kada nje više nema i kada sam odrasla, shvaćam koliko sam bila sebična. Nema tog poklona koji bi me mogao više razveseliti od onoga da me moja majka ponovno ljubi i grli baš kao tada.

IZVOR:ispovesti.com

PRIJE 3 DANA. Ne znam zašto i kako, ali imao sam odnos sa jednom studentkinjom u mojoj kancelariji. Toliko je bila napadna tražeći da joj poklonim ocjenu, jer joj treba za uslova da može da pređe na drugu godinu, da se jednostavno desilo.

Ne mogu da lažem, bilo mi je lijepo, ali kada sam došao kući i kada mi je moje žena po običaju “poletjela” u zagrlja poželeći mi dobrodošlicu, nemate pojma kako sam se loše osjećao, JADNO, ma grozno vjerujte. Ne mogu se pomiriti sa činjenicom da sam je prevario.

Ovakav problem sa svekrvom niko nema. Ovo je dno dna, neviđena sramota… Kada god nam moja svekrva, NJEGOVA MAMA dođe na vikend, zahtijeva da spava sa svojim sinom u istom krevetu, NAŠEM KREVETU, a ja tada spavam u dnevnoj sobi. Iskreno posumnjala sam i da su na neki način nastrani i jednu cijelu noć sam provela ispred vrata osluškujući šta se dešava u sobi, i nećete vjerovati koliko sam se šokirala kada sam čula iz sobe njen promukli , tihi glas kako pjevuši uspavane, Bože za koga sam se ja udala, pa ima 25 godina i mama mu i dalje pjeva uspavanke. Čini mi se da bih bila sretnija da sam čula kako je ODVALJUJE OD SVOJE BATINE… Toliko mi je pao u očima, da… ma nemam pojma kako dalje i šta, halo USPAVANKE MU MAMA PJEVA….

Prije tri godine sam raskinula vezu koja je trajala 5 godina,bio mi je prvi momak u svemu voljela sam ga ali me ostavio i otisao u Hrvatsku i ozenio zenu koja ima dvoje djece radi papira ( on je musliman a ona hrvatica, otac mu je ubijen u ratu od strane hrvata) nisam nacionalista nikad bila ali mislim da iz postovanja prema ocu nebi to trebao uradit.
Ozenio je radi papira i posla,ja sam godinama plakala i zalila za njim,sam Bog zna sta sam suza prolila,do prije osam mjeseci kada sam > upoznala sadasnjeg muza s kojim sam bila u vezi tri mjeseca i zarucio me,nakon sedam mjeseci veze smo se vjencali, predivna i velika svadba ja u vjencanici izlazim oci pune suza dok gledam muza kako me ceka ispred zgrade. Na putu do njegovog grada zvoni mi telefon nepoznat broj,javljam se a Dado Polumenta pjeva :
” UDAJE SE ONA DANAS MOGAO BIH PLAKAT NAGLAS… ” samo sam spustila slusalicu i same suze krenule,nakon pet minuta opet isti broj,opet se javim a pjesm/pjeva : ” ZANELA ME SVETLA VELIKOGA GRADA,POSAO SAM NEGDE KO PTICA BEZ JATA, KAD SAM POSO TEBE DA DOVEDEM TI SI BILA VEC ZENA UDATA” (tako nesto ide pjesma) srce mi je pucalo,nisam mogla shvatiti zasto je to uradio na dan mog vjencanja,kuma me samo zagrlila jer je znala sve kroz sta sam prosla zbog njega, nije zasluzio ni jednu suzu jer se prodao,a moj muz Bog ga stvorio da mi uljepsa zivot i sad shvatam sta znaci musko postovanje,ljubav i kako je kad te neko nebi mjenjao nizasta na svijetu. Ipak prva ljubav se ne zaboravlja nikada, a on ce ostati samo sjecanje,na nesto sto je bilo i otislo. Zelim mu da ima sve u zivotu ali nece inati s kim to podjeliti dzaba mu pare,posao,kad nema osobe koju voli i dan danas. I hvala mu sto me pustio, ne bih kraj njega znala sta je prava ljubav i sreca

Pita Mujo Fatu :
-"Gdje ideš" ?
Ona mu odgovori:
-"idem zaliti cvijeće"
Mujo kaže:
-" Pa vani pada kiša"
Ona mu kaže:
"Nema veze ponijela sam  kišobran"

Mujo i Haso rade u istoj firmi i Mujo jednog dana pozove Hasu u goste.

– Fato, skuvaj nam, bona, po jednu kavu.

-Jes’, baš me briga, kuvaj sam, tvoj je gost.

Mujo ne zna šta će, pa zamoli taštu.

 – Ne pada mi na pamet – kaže ona.
Tako svi ukućani redom, niko ne ferma Muju. Posedi Haso malo i ode kući.

Sledeće nedelje pozove Haso Muju u goste.

Čim su ušli, žena im skida cipele, kafa je već gotova, a pićence čeka.

Svi samo lete oko njih. Mujo ćuti i čudi se, al’ ipak nije mogao da ne pita:

– Kako si uspeo da te svi ovako slušaju?

– Lako, bolan. Kad sam se oženio, dođem ja prvog dana kući s posla, kad mačak sedi u mojoj fotelji…



Kažem mu: “Mačak, bež’ odatle, ili ćeš dobiti žuti karton.”

Mačak ništa…. samo spava. Dam ja njemu žuti karton.

Drugog dana isto – mačak u mojoj fotelji. Opet mu kažem:

“Mačak, nema šale, ako se smesta ne pomeriš, dobićeš još jedan žuti karton.” Ništa, mačak ne reaguje. Dam mu ja i drugi žuti karton.

Dođem ti ja trećeg dana kući, mačak opet u fotelji. Ja pobesnim i kažem mu:

“Pazi šta radiš, dobićeš crveni karton.”

Mačak ništa! Ja uzmem pušku i ubijem ga.

-Dobro, a kakve to veze ima sa tvojima?- pita Mujo.

– Pa, svi imaju po dva žuta kartona!

Izvor: KutakNet

Tijesto:
✦ 6 jaja
✦ 6 žlica šećera
✦ 1 žlica kakaa
✦ 5 žlica brašna
✦ 1/2 praška za pecivo
Krema:
✦ 2 jaja
✦ 7 žlica šećera
✦ 2 žlice gustina
✦ 2 dl mlijeka
✦ 7 dag čokolade
✦ 1 vanilin šećer
✦ 25 dag margarina
✦ 3 banane
✦ 2 šlag pjene – za premaz


Priprema tijesta: Pjenasto umutiti cijela jaja sa šećerom, postupno dodati kakao i brašno pomiješano s praškom za pecivo. Tijesto izliti u namašten i pobrašnjen lim i peći na 180 °C. Ohlađen biskvit premazati kremom.
Priprema kreme: Jaja, šećer, vanilin šećer i gustin promiješati s malo mlijeka i ukuhati u preostalo kipuće mlijeko. U vruće dodat i čokoladu. Kuhati oko 10 min. da se zgusne i ohladiti. U ohlađenu kremu dodati pjenasto izrađen margarin i izmiksane banane. Kremu premazati tučenom šlag pjenom.

Jedan vikend kad sam bila kod bake došla joj je susjeda i kaže ona meni: “Kad sam ja bila tvojih godina (20) već sam rodila dvoje djece, a moj muž zasadio vinograd. A danas vi mladi ne znate što želite pa zato idete na te fakultete od kojih kasnije nema kruha. Ne treba ti diploma da rodiš djecu. Mogla si do sad imat sve ovo što sam ja imala.” Ne vjerujem kako je zatucana.
IZVOR:ispovesti.com

Studentica sam i bila sam 2 godine u vezi sa dečkom kome sam plaćala kafe, večere, izlaske, odjeću i sl. Nije imao posla, kao ni ja, ali ja sam se uvijek nekako snalazila, uzimala od svojih da bih njega vidjela, radila neke promocije… Kada bi njemu ispao neki posao i kada bude isplaćen, samo bi se naljutio, otisao od mene a vracao bi se kada potrosi te pare. Duguje mi mnogo para, ali ostavila sam ga i konačno imam svoje pare za sebe i uzivam. Nemojte me pogresno shvatiti, nije stvar u novcu, stvar je u čovjeku zbog kojeg bi vi uradili sve, a on zbog vas ništa.

IZVOR:ispovesti.com

Kao tinejdžer mnogo sam pio sa društvom. Na uranku jedne letnje kasne noći rešio sam mrtav pijan da se skinem skroz go i pijem na terasi. Otišao sam iza vikendice da pi*am, izgubio kontrolu i pao u travu skroz go. Samo što to nije bila trava, već koprivaaaa! Vrisak je probudio drugare koji su umrli od smeha. I dan danas ne znam da li je mene više peklo ili NJEGA.
IZVOR – ispovesti.com

Prošlo veče oko jedan sat posle ponoći dok su mi roditelji već uveliko spavali u spavaćoj sobi, ja sam bio sam u dnevnoj da popušim cigaru (pošto ne volim da dimim kod mene u sobi, onda moram da luftiram po ovoj hladnoći) mom ocu koji je inače mator čovek, sad otišao u starosnu penziju, zazvoni telefon! Dođe sms poruka! Mislim se u sebi “bože sačuvaj ko može njemu u ovo doba da šalje poruku”. Iz jako velike radoznalosti naravno da sam je otvorio. Inače je nedelju dana pre toga tražio od mene da mu stavim šablon na telefon, da samo on može da ga otključa jer kako kaže, majka ga stalno nešto čačka. Bilo mi je smešno jer u tim godinama sad su kao deca. U poruci stoji pošiljalac NN. A poruka je sledeće sadržine: “Dragi znam da je kasno i da verovatno pajkiš ali želim da ti poželim lepe snove.” Prvo sam bio u šoku i neverici šta čitam i dal haluciniram, procitao sam je bar 5 puta. Bože ti sačuvaj, dal je moguće da mi otac vara majku sa 66 godina…

IZVOR ispovesti.com

Slavni glumac je potpuno otvoreno pričao o svojim tihim i glasnim patnjama, stanju u zemlji, mladim ljudima koji beže iz Srbije, glumi, parama koje nikad nije video ot RTS-a…

Nema čoveka u Jugoslaviji, i ovoj današnjoj i onoj nekadašnjoj, koji nije čuo za Miodraga Petrovića Čkalju. Jareta iz Kamiondžija, Jovanču Mičića iz Puta oko sveta, glavnog junaka Veselih večeri i nebrojenih uloga koje su ovog skromnog čoveka odvele u legendu. Mi vam prenosimo deo jednog od njegovih poslednjih intervjua.

Kao počasni predsednik Jagodine bio je “na vlasti” sedam dana, dalekih sedamdesetih godina. U znak zahvalnosti što je igrao Jovanču Mičića, dobio je veliki ključ vrata grada i štap turskog gospodara koji je prilikom primopredaje Jagodine ovaj predao srpskom kmetu pre 600 godina. Tada se okupilo više od 10.000 ljudi, koje, kako Miodrag Petrović u šali naglašava, niko na to nije terao.

Rado se odazvao pozivu na razgovor. Došao je u restoran Banja na uglu Resavske ulice (Generala Ždanova) i Miloša Pocerca, u čijoj blizini stanuje. Uvek tuda prolazi kad ide po hleb, ali nikada nije ušao unutra, jer mu to kućni budžet ne dozvoljava.

Ispijajući polako limunadu (na račun restorana, zato što je Čkalja, kako rekoše, svojim dolaskom učinio čast i doneo radost) započinjemo razgovor.

Ispijajući polako limunadu (na račun restorana, zato što je Čkalja, kako rekoše, svojim dolaskom učinio čast i doneo radost) započinjemo razgovor.

Zašto Vas dugo nema u javnosti? Kruže priče da ste ljuti?

– Ljudi svašta pričaju, ali nikada ono što treba. Gotovo tri i po godine proveo sam u bolnici, slomio sam kuk. Pao sam usred sobe. Ležao sam u Urgentnom centru i dugo čekao na protezu. Konačno je stigla, stavili su je i godinu dana sam pokušavao da bez štaka stanem na noge, ali nisam uspevao. Ispostavilo se da su mi ugradili pogrešnu protezu. Onda sam se setio svog drugara iz mladosti profesora Branka Radulovića, genija za hirurgiju. On me je ponovo postavio na noge.

Družite li se s nekim?

– Uglavnom sa komšilukom i ljudima sa kojima sam nekad studirao na Veterinarskom fakultetu, gde, zbog nemaštine, nisam diplomirao. Nekada, kada sam došao iz Kruševca, družio sam se sa puno školskih drugova koji su otuda došli u Beograd. Uglavnom su to bili ljudi iz policije ili na rukovodećim funkcijama u preduzećima. Otkad su saznali da nisam na strani vlasti, zaboravili su moj broj telefona.



Zašto Vas dugo nema u javnosti? Kruže priče da ste ljuti?

– Ljudi svašta pričaju, ali nikada ono što treba. Gotovo tri i po godine proveo sam u bolnici, slomio sam kuk. Pao sam usred sobe. Ležao sam u Urgentnom centru i dugo čekao na protezu. Konačno je stigla, stavili su je i godinu dana sam pokušavao da bez štaka stanem na noge, ali nisam uspevao. Ispostavilo se da su mi ugradili pogrešnu protezu. Onda sam se setio svog drugara iz mladosti profesora Branka Radulovića, genija za hirurgiju. On me je ponovo postavio na noge.

Družite li se s nekim?

– Uglavnom sa komšilukom i ljudima sa kojima sam nekad studirao na Veterinarskom fakultetu, gde, zbog nemaštine, nisam diplomirao. Nekada, kada sam došao iz Kruševca, družio sam se sa puno školskih drugova koji su otuda došli u Beograd. Uglavnom su to bili ljudi iz policije ili na rukovodećim funkcijama u preduzećima. Otkad su saznali da nisam na strani vlasti, zaboravili su moj broj telefona.

A s glumcima?

– Nemam s kim. Sve je to pomrlo. Moj kum Guta Dobričanin je umro, cela plejada onih iz nekog mog sveta. Eto, poslednji iz tog kruga bio je Nikola Milić.
Prepoznaju ga i mladi

Negde na pola razgovora u restoran ulaze tri mladića. Videvši Čkalju, zaustavljaju se. Jedan od njih mu prilazi i, uz širok osmeh i izvinjenje, kaže: “Molim Vas, dozvolite samo da Vas pozdravim, legendo naša. Hoćete li nešto da popijete?”

– Ne, hvala, već pijemo limunadu i uhvatilo nas je. Druga bi nas načisto sredila – zahvaljuje sagovornik NT u svom starom, dobro poznatom stilu.

Nema Vas na najgledanijim televizijama?

– Kojim televizijama? Televizije nema. To je skup ljudi koje ja nikad u životu nisam video. Ne znam odakle su dovedeni, šta tu traže. I ja neću da radim za srpsku televiziju, televiziju vlasti. A drugih nema. Zbog toga i nisam u najgledanijim televizijskim emisijama, jer nemam izbor. A humorističkih serija odavno nema. Čuo sam da emituju neke meksikanske, verovatno su za neke to prave stvari.



Da li dobijate novac od repriza?

– Znate, imam ogromnu hrpu koverata sa dopisima kojima me uredno iz RTS obaveštavaju: ide repriza serije te i te. Imali ste toliko i toliko epizoda u trajanju od toliko i toliko minuta. Vaš reprizni minut košta toliko i toliko. Treba da primite 50.000 dinara.

da li ste dobili honorar?

– Ni dinara nikada nisam dobio. Samo uredno pišu obaveštenja. Čisto iživljavanje. Ja sam za njih otpisan, čovek koji ne postoji. A koverte skupljam da neko jednog dana vidi kako je RTS ažurna.

Nema Vas ni u pozorištu?

– Kom pozorištu? U ovoj tamnici nema pozorišta. Ako neko u ovoj zemlji misli da pozorište postoji, taj se ljuto vara. To što se danas naziva Narodnim pozorištem, Ateljeom 212, Beogradskim dramskim, to su sve koještarije. Tamo je beda i jad. Gola improvizacija u stilu – daj da preživimo. Uzimaju neku crkavicu kao prosjaci. A ćute, niko nema smelosti da se glasno usprotivi.

Zašto ste ogorčeni?

– Imam 76 godina i ništa mi ne treba. Živeo sam i živim skromno. Ali, znači mi da naša deca žive normalno. Eto, moj sin nema posla godinama. Unuka Jovana ima 28 godina i pre četiri godine završila je pozorišnu akademiju. Izrazit je talenat, druga Ljubinka Bobić. Međutim, ne može da se zaposli. Prekjuče su joj otvoreno rekli u jednom pozorištu, nije bitno kom, da neće da je prime iz političkih razloga. A ona je treća generacija glumaca u jednoj kući. Svuda u svetu takvi ljudi imaju ogroman publicitet. A kod nas tri generacije, i nijedna ne radi. Ja ne radim svoj posao, moj sin takođe, unuka Jovana, a ni druga unuka Milena, koja je završila muzičku akademiju i specijalizirala muzikologiju. Skupili smo pare da polaze neke dodatne ispite na muzičkoj akademiji u Londonu. Tamo su bili oduševljeni njome i nedavno su je obavestili da joj besplatno plaćaju koledž, ali da se sama pobrine za stan i hranu. Ništa od toga neće biti. Snaja jedina radi, anesteziolog je u KBC Srbije, i njih četvoro žive od njene plate. A ja sa 2.300 dinara penzije ne mogu da pomognem. Dok platim sve dažbine državi, jer sam tako naučen, ne ostaje gotovo ništa. Tužno je reći, nove cipele nisam kupio dvadesetak godina, ali to nije važno. Važno je da mojim unukama nemam da dam za koka-kolu kad izađu u kafić.

Zašto niste novac za stipendiju tražili od Ministarstva?

– Kog Ministarstva? Vi sve vidite što ja ne vidim. Gde je to Ministarstvo kulture? I šta je to danas kultura? Bio sam 50 godina glumac i dobro znam šta je kultura. Sada je sve to nestalo. I da im se obratim, mislite li da će dati neku stipendiju mojoj unuci? Ja ne sedim na dve stolice. Uvek na jednoj, tako sam i sina vaspitao. Ima dosta mojih mladih kolega koji sede na dve stolice, ili onih koji stalno ćute. Kao, čekaju nešto. Znate šta me boli – ako pobedi opozicija, što se svim srcem nadam, te moje kolege će brže-bolje reći: “Jesi li video, pobedili smo”.

Jeste li do sada izlazili na izbore?

– Ne, ali ću 24. septembra izaći sigurno. I ja i supruga i sin i snaja i obe unuke. Onako porodično, kao što se nekada išlo u crkvu na Vrbicu.

Očekujete li pobedu opozicije?

– Mora da pobedi. Nema nam drugog izlaza. Moramo se sami osloboditi. Pitanje je samo kako? Mi, narod, imamo samo ljubav prema domovini, prema svojoj deci, prema kući, korenima i želimo da dostojanstveno živimo. Ukoliko ovi sadašnji pobede, svi mladi koji su ostali otići će iz zemlje. Nije važno kako, ali će otići. Ovo će biti zemlja staraca. Narod strahovito teško živi. Poznajem jednog gospodina koji je studirao elektrotehniku i kojeg su zbog politike izbacili sa posla. Sada na buvljaku prodaje neke šrafove, koještariju i, kako kaže, puna kapa mu je kada zaradi mesečno 20 maraka. To je strašno. Navikao sam da živim u slobodnoj zemlji, da mi sve bude jasno, da se ničega ne plašim. Da putujem slobodno i svuda. Da dođem na granicu, izvadim pasoš, pokažem i da mi carinik otpozdravi. E, to želim da se dogodi.