Imala sam druga koga sam toliko volela, ma život bih dala za njega. Znala sam ja da se ložio na mene ali ništa nije pokušavao. Kada sam imala saobraćajku sve vreme je sedeo i pričao sa mnom, brinuo se o meni bolje nego moj rođeni brat. Došao bi ispred zgade i u 4 ujutru sa čokoladom i nosio me sve do naše klupice. Išli smo uvek zajedno, opijali se i pravili s**nja. Želela sam da provedem ostatak života sa njim samo da moji nisu trčali za parama. Odselili smo se u Nemačku i vremenom smo prestali da se čujemo, promenio nam se odnos. Od tada je prošlo mnogo godina a nedeljama su mi se u snu vrtele scene kako šetamo Kalemegdanom a on mi steže ruku i ubrzava korak. Nisam mogla više da izdržim i vratila sam se nazad u Srbiju. Prošetala sam se stazom koja mi se javljala u snu i tada sam ga videla na klupici sa drugom devojkom. Nisam mu se javljala niti je znao da sam opet ovde. Ni ne treba, našao mi je zamenu. Barem znam da je ta devojka u dobrim rukama. Želim joj svu sreću ovog sveta.
0 komentari