Razveli smo se pre 4 godine. Pre toga smo 9 godina bili zajedno.
Mislila sam da imamo dobar brak, mnogo sam ga volela.
ALI, on postaje nekako udaljen, ne želi intimnost sa mnom.
Govorila sam sebi proći će ga, da bi on došao jedno veče i rekao da ne može više,
da se zaljubio u drugu, da ne može bez nje,a ona ne želi da ima išta sa njim, jer je oženjen.
Tražila sam da bude iskren. Nisam znala da će da boli tako.
Rekao mi je da godinama ne oseća prema meni ono što je osećao kada smo bili mladi,
ali je mislio da je to normalno. Bilo mi je žao. Njega, mene, pa čak i nje.
Sporazumno smo se razveli,mislim da ga grizla savest, pa mi je zato ostavio stan.
Videla sam ih juče, oni mene nisu. Od razvoda ga nisam videla, iako živimo u istom gradu.
Bio je sa njom, grlio je onako kako mene nije nikada. Svaki njegov zagrljaj me boleo.
Bolelo me i to što je trudna, a ja sam sanjala tu bebu. Bila je jako lepa.
Znam da čovek ne može da bira koga će da voli, jer da može, ja bi izabrala da to ne bude on.
Izvor: Ispovesti
0 komentari