U mojoj zgradi živi 50-ogodisnja žena koje je imala i još uvek ima težak život. Naime, kao mala ostala je bez majke, muž joj je umro pre 20 godina, a ona ima karcinom koji je zahvatio veći broj organa. Bez obzira na sve, ta žena je uvek nasmejana, vesela, pozitivna, izuzetno prijatna i draga. Obožavam da je sretnem na stepenicama samo da mi se nasmeje i poželi prijatan dan. Neko ko je ne poznaje rekao bi da ona ima savršen život i da joj je sve potaman. Divim se takvim optimistima kao što je ona. A ja evo danima plačem što ne mogu da položim ispit na fakultetu, za koji nisam pošteno ni zagrejala stolicu. Eh, da mi je malo njene volje i snage.
izvor:ispovesti.com
0 komentari