Moj otac radi na Bliskom Istoku od moje treće godine. Propustio je moje cijelo djetinstvo. U momentima kada sam ga najviše trebao njega nije bilo tu. Propustio je moj prvi pad sa bicikla, polazak u školu, prve dobre ocjene, prvi zub koji mi je ispao i dosta drugih stvari. Moji prijatelji se čude kada im kažem da ga zapravo ne volim i da ga ne doživljavam kao roditelja. Vidim ga 3 puta u godini i to traje po 10 dana maksimalno. Ako ima Boga, oprostit će mi. Ne mogu voljeti nešto što nemam.
IZVOR:ispovesti.com
0 komentari