Moj otac je grub čovek, stalno viče, priča kroz zube i smeta mu buka, tj dečija graja, skakanje,
a ni majka nije baš emotivna i zaštitnički nastrojena, više radi sve mehanički…
Sinoć šestogodišnji brat nije hteo da spava i zbog toga je tata pobesneo,
počeo da viče na njega, da mu preti kroz zube, gurnuo ga na krevet i zalupio vrata…
Kada sam ušla u sobu, videla sam da mali plače u jastuk…rekao je:
“Mene niko ne voli”, a ja sam ga jako zagrlila i rekla mu da ga volim najviše na svetu…
Cela ta scena vratila mi je mnoga sećanja i emocije iz detinjstva,
koje ja tada nikada nisam verbalizovala kao on…
Volela bih da je i mene imao neko tako da zagrli,
ali sam srećna što bar sada ja mogu tu da budem za brata. <3 Izvor: ispovesti.com
0 komentari